Нето нулта енергија (НЗЕ) Кућиште
Приступачне, нулте емисије угљеника су важан циљ климатских перформанси за будућност вишепородичног становања, а индустрија вишепородичних грађевина има суштинску позицију у постизању овог циља у Сједињеним Државама. Изградња и рад зграда чине 37 процената глобалних емисија угљеника повезаних са енергијом (Програм УН за животну средину 2021). У међувремену, потребно је додатних 3,8 милиона стамбених јединица да би се решио недостатак у Сједињеним Државама (Кхатер ет ал. 2021).
До данас, нето нулта енергија (НЗЕ) служила је као опипљив прелиминарни циљ за зграде високих перформанси иу програмима добровољне сертификације и, сада, у енергетским кодовима зграда. Индустријализована градња је један од приступа за ефикасно постизање приступачног становања који имплементира стратегије НЗЕ.1 Ове стамбене јединице су често потпуно електричне и опремљене кровним соларним низовима, и производе најмање онолико енергије кроз обновљиве изворе на лицу места колико троше сваке године. , повећавајући доступност енергије. Међутим, пуни потенцијал приступачног становања у НЗЕ још увијек није искориштен, дијелом због инкременталних трошкова НЗЕ стратегија које превазилазе традиционалне буџете за приступачне стамбене пројекте.
Поред тога, како нова градња постаје енергетски ефикаснија, емисије гасова стаклене баште (ГХГ) из грађевинске индустрије играју пропорционално већу улогу у утицају на животну средину и морају се узети у обзир приликом процене метода изградње. Постојала је ограничена истрага о компромисима између зграда изграђених на локацији и индустријализованих грађевинских зграда из перспективе смањења инкременталних трошкова НЗЕ стратегија и смањења емисија стакленичких плинова које су резултат почетних и оперативних емисија које су „утјеловљене“ у животном вијеку зграде. Овај извештај описује путеве који се могу применити за индустрију да искористи напредну изградњу зграда, смањи инкременталне трошкове НЗЕ и постигне значајно смањење емисија ГХГ до 2030. Овај напор показује пут ка приступачности и смањењу емисија путем специфичних стратегија у оквиру индустријализоване изградње. Различите стратегије декарбонизације су упоређене у сценаријима „шта-ако“ у свакој фази развоја, користећи моделирање трошкова, енергије и емисија, са најутицајнијим и одрживим стратегијама предложеним у резултујућем путу. Примарна публика, заинтересоване стране и корисници ове методологије су производни модуларни градитељи и придружени инвеститори који су заинтересовани за (1) инкрементално смањење трошкова НЗЕ и (2) смањење емисија стакленичких плинова. „Произведено“ се овде односи на поновљив, упаковани дизајн заснован на решењима за који се произвођач обавезује да ће развијати, развијати и производити и испоручивати у великом обиму, током времена. Студија случаја је анализирана током година 2016–2030, где градитељи производње почињу да уводе анализу и интервенцију 5 година након почетног развоја производа.
